Bezvizni režim sa EU: Sporni ulasci i izlasci Turaka, Kineza i Rusa

Tokom prošle godine registrovano je čak 62.268 više ulazaka državljana Turske, Kine i Rusije nego njihovih izlazaka iz Bosne i Hercegovine.  

Ovo je za Slobodnu Bosnu potvrđeno iz Granične policije Bosne i Hercegovine, na osnovu evidencije ukupnog broj prelazaka državne granice Bosne i Hercegovine državljana Turske, Kine i Ruske Federacije tokom 2025. godine. 

Tako je registrovano čak 35.090 više ulazaka državljana Turske nego ih je napustilo Bosnu i Hercegovinu. 

Naime, tokom prošle godine u Bosnu i Hercegovinu evidentiran je ulazak 419.122 državljana Turske i 384.032 izlazaka iz BiH.

Kada su u pitanju državljani Kine registrovano je 17.159 ulazaka više nego njihovog napuštanja teritorije Bosne i Hercegovine. 

Iz Narodne Republike Kine ušlo je u Bosnu i Hercegovinu u prošloj godini 147.910 kineskih državljana, a napustilo je njih 130.751. 

Nije poznato ni šta je sa 10.019 državljana Ruske Federacije. Naime, toliko je registrovano više ulazaka nego izlazaka iz Bosne i Hercegovine tokom 2025. godine. 

U Bosnu i Hercegovinu je naime, tokom prošle godine evidentiran ulazak 125.088 državljana Rusije, i 115.069 njihovih napuštranja teritorije Bosne i Hercegovine. 

Istovremeno, prilikom nezakonitog prelaska državne granice Bosne i Hercegovine, kao i u pokušaju nezakonitog prelaska državne granice (ulaz i izlaz), otkrivenо је 516 državljana Turske, 116 državljana Kine i 20 državljana Ruske Federacije.

Bosna i Hercegovina se našla na udaru Evropske komisije zbog zloupotreba bezviznog režima posebno državljana Turske, Kine i Rusije, koji u Bosnu i Hercegovinu ulaze kao turisti, a potom postaju ilegalni migranti koji pokušavaju da nelegalno uđu na teritoriju Evropske unije. 

Upravo Bosna i Hercegovina je od svih država Zapadnog Balkana najmanje uradila na usklađivanju sa viznom politikom Evropske unije, zbog čega je zaprijećeno finansijskim sankcijama, ali i mogućom suspenzijom bezviznog režima za bh. građane kada su u pitanju putovanja u Evropsku uniju, odnosno zemlje Schengena. 

Naime, Bosna i Hercegovina se u dokumentu Reformska agenda obavezala da će do kraja 2025. godine raskinuti najmanje jedan bezvizni režim, posebno sa zemljama koje predstavljaju migracioni rizik, što nije učinjeno. 

Isto treba učiniti i do kraja 2026, te naposljetku do 2027. godine, raskidanjem bezviznog režima sa rizičnim zemljama koje predstavljaju potencijalni migracioni problem. 

Čak šta više u vrijeme turističke sezone, odnosno u periodu juni - septembar državljanima Omana i Bahreina, ali i Saudijske Arabije se ukidaju vize za Bosnu i Hercegovinu što Evropske unija smatra posebno problematičnim. 

Vize nisu uvedene ni državljanima Turske, Kine, Rusije, Azerbejdžana, Kuvajta i Katara. 

Čak šta više dok druge države poput Crne Gore period boravka bez viza i tamo gdje je on dopušten skrajučuju na maksimalno 30 dana, Bosna i Hercegovina ni to nije učinila kao bar minimalni napredak na usklađivanju viozne politike sa zemljama EU. 

Umjesto toga tako državljani Turske, Azerbejdžana, Katara i Kuvajta u BiH mogu bez viza boraviti do 90 dana. 

Interesantno je i to da primjerice građanima Bosne i Hercegovine za putovanja u Katar, Kuvajt i Azerbejdžan trebaju vize, pa je održavanje bezviznog režima njihovim građanima jednostrani potez bh. vlasti. 

Kako se navodi prve sankcije zbog neusklađivanja viozne politike sa zemljama EU, Bosna i Hercegovina, odnosno njeni građani mogli bi osjetiti već u martu.