Karamujić o ekonomskim mjerama Vlade FBiH: Naši privrednici su genijalci

Naglo povećanje minimalne plate na 1.000 maraka, uvedeno posljednjeg dana prošle godine, imalo je ozbiljne negativne posljedice po ekonomiju Federacije BiH, kazao je u razgovoru za !Odgovor profesor Ekonomskog fakulteta u Sarajevu Muharem Karamujić.

Iako socijalno opravdana, mjera je, prema njegovim riječima, dodatno opteretila već niskoefikasnu privredu, dovela do gubitka oko 12.000 radnih mjesta i omogućila Vladi FBiH da iz realnog sektora izvuče više od 800 miliona KM dodatnih poreza. Karamujić kaže da nagli skok minimalne plate ima dva efekta – socijalni i ekonomski.

"Ne mogu kao dio ovog društva reći da ne treba povećavati minimalnu platu, sa socijalne strane; 3.400 je potrošačka korpa. Znači, to je neki minimum. Ispod toga smo siromaštvo. Ne možete zadovoljavati sve potrebe“, kaže on u razgovoru za !Odgovor.

Drugi efekat i problem je, prema njegovim riječima, ekonomski. Kaže da je bh. ekonomija niskoefektivna, najneefektivnija u Evropi.

„I sami znate, imate svoj budžet. Možete se protegnuti koliko ste dugi. Isto tako i sa ekonomijom našom. Naša ekonomija je izrazito nisko produktivna ekonomija. Kod nas je trenutno 60 posto ljudi na minimalnoj plati“, govori.

Karamujić pojašnjava da su na takvu neefektivnu ekonomiju „nabačeni dodatni tereti u veoma nepovoljnom unutrašnjem ekonomskom i vanjskoekonomskom okruženju“. 

Tereti su, kako kaže, povećanje minimalne plate, gdje je trošak poslodavcima skočio za oko 700 maraka. Posljedica toga je, navodi, da neke privredne aktivnosti nisu više profitabilne.

„Dolazi odmah glavni, nedvojben indikator, a to je smanjenje ekonomskih aktivnosti i konsekventno, smanjenje broja zaposlenih. Zaključno sa 31. novembrom, ako uporedimo 31. novembar ove godine i prošle godine imamo cirka 12.000 manje radnih mjesta. Naša Vlada je prouzrokovala da izgubimo 12.000 radnih mjesta, a u tom procesu oni su ubrali preko 800 miliona dodatnih poreza“, rekao je Karamujić.

Kazao je da Federacija nema fiskalnu i monetarnu politiku, kao ni razvojne mjere. 

„Povećanje minimalne plate je u biti povećavanje poreza. Porez možete povećati na dva načina. Povećavajući poreznu stopu ili povećavajući poreznu bazu sa istom stopom. Ovaj se put povećala baza, iste stope su aplicirane i preko 800 miliona je dodatno izvučeno iz privrede u situaciji kada privredi treba da pomognemo“, rekao je. 

Trendove pada zaposlenosti i gušenja privatnog sektora previsokim fiskalnim i parafiskalnim nametima moguće je, prema njegovim riječima, riješiti adekvatnom i efikasnom fiskalnom politikom.

„Moramo da snizimo troškove, da smanjimo poreze, da smanjimo doprinose. U ovakvim situacijama bolje je otići i posuditi novac, a mi nismo puno zaduženi, kako bi investirali u smanjenje poreza i doprinosa. S tim ćemo se dodatno zadužiti, međutim omogućit ćemo svim ekonomskim aktivnostima u zemlji da opstanu, čak neke nove da se pojave i da ih onda stimuliramo kroz, na primjer, pojednostavljenje poslovnog okruženja, ukidanje parafiskalnih nameta“, kaže Karamujić.

Govori da je i uvođenje neradne nedjelje jedna od loših mjera koje su utjecale na ekonomiju.

„Neka se ljudi odmaraju nedjeljom, ali dajte da damo šanse onom ko hoće da radi. I onda, ko hoće, mora da plati minimalno 100 posto bonus ili 200 posto, nije bitno, da omogućimo privrednim aktivnostima, šoping centrima koji su profitabilni, da mogu da zarade. Kad ti turisti dođe, da uzmemo te pare. Oni dođu, mi ne uzmemo pare“, kaže Karamujić navodeći kao primjer Sarajevo koje je turistički grad gdje vikendom dolaze turisti iz, najčešće, susjednih zemalja. 

Svaka kriza je ujedno i šansa, kaže on i dodaje da BiH mora napraviti reforme i fiskalne politike s razvojnim kapacitetom

„Naši privrednici su genijalci. Oni opstaju u ovakvim uslovima, gdje imaju, uslovno rečeno, državni aparatus kao neprijatelja. Oni služe državni aparatus, oni moraju da rade šta im se nameće. Nije obratno da im bude servis, da gledaju kako će im pomoći. Oni su genijalci“, kaže Karamujić.