Efendić: Prije ukidanja OHR-a moramo uspostaviti osigurače funkcionalnosti

Bosni i Hercegovini nije potreban savršen nego funkcionalan ustavni sistem. Tako je Kenan Efendić, glavni urednik portala !Odgovor, definirao jednu od ključnih političkih dilema s kojima se Bosna i Hercegovina danas suočava, tokom opsežnog razgovora za Balkanomnicon o budućnosti Ureda visokog predstavnika (OHR), ustavnim blokadama u Bosni i Hercegovini i rastućoj krizi političke imaginacije među bošnjačkim elitama.

This article is available in English

Govoreći u kontekstu odlaska Christiana Schmidta s pozicije visokog predstavnika, Efendić je ustvrdio da suštinski problem Bosne i Hercegovine više nije samo strana intervencija ili sam Dayton, nego odsustvo unutrašnjih mehanizama za sprječavane trajne institucionalne paralize.

„Moramo imati neku vrstu osigurača funkcionalnosti“, rekao je Efendić u podcastu koji vodi Jasmin Mujanović.

Ključno pitanje nije treba li Bosna i Hercegovina ostati država zasnovana na podjeli vlasti između tri konstitutivna naroda. „Moramo priznati da živimo u specifičnoj zemlji koju po Ustavui dijelimo s još dva konstitutivna naroda“, rekao je. „To se neće promijeniti u skorije vrijeme.“

Ali, kako tvrdi, sadašnja ustavna struktura Bosne i Hercegovine daleko više favorizira mehanizme blokade nego funkcionalnost države.

„Ne možete to pravo koristiti za blokiranje svega što vam se ne sviđa“, rekao je Efendić, govoreći o bosanskohercegovačkom sistemu.

Efendić smatra da BiH treba mehanizme slične onima koji postoje u drugim složenim multinacionalnim sistemima, uključujući i Evropsku uniju: višeslojne procedure glasanja, kvalificirane većine i institucionalne zaštitne mehanizme koji sprečavaju da blokade postanu trajne.

„Potrebna vam je neka vrsta osiguranja da blokada neće trajati zauvijek“, rekao je.

Međutim, kriza Bosne i Hercegovine, posebice bošnjačke politike, nije samo ustavna, nego politička i intelektualna.

Efendić to opisuje kao nesposobnost bošnjačkih političkih elita da artikulišu konkretne unutrašnje političke ciljeve, izvan općih pozivanja na NATO, Evropsku uniju i državni suverenitet.

„Raspravljamo o tome šta drugi rade“, rekao je. „Ne raspravljamo o tome šta bismo mi trebali raditi. Sve o čemu govorimo su vanjski ciljevi. NATO, EU – to su vanjski ciljevi“, rekao je Efendić. „Ali prije nego što dođemo do tog trenutka, postoje pitanja koja moramo riješiti.“

Sadašnji trenutak opisuje kao prekretnicu oblikovanu promjenom globalnih okolnosti i otvoreno transakcijskim međunarodnim okruženjem.

„Ti ljudi nešto uzimaju i nešto daju“, rekao je Efendić govoreći o novoj Trumpovoj administraciji. „To je brutalni transakcionizam — a Bošnjaci ne znaju čime da trguju.“

Ipak, Efendić ne zagovara trenutno ukidanje OHR-a. Naprotiv.

„Dok ne uspostavimo unutrašnje lokalne osigurače funkcionalnosti, OHR treba ostati“, rekao je.

Za sada, smatra on, visoki predstavnik i strani sudije u Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine ostaju jedini mehanizmi sposobni da razbiju ozbiljne institucionalne blokade.

Ali dugoročni cilj, prema njegovom mišljenju, mora biti ugrađivanje tih zaštitnih mehanizama unutar samog ustavnog sistema Bosne i Hercegovine.

„Ne želimo državu samo za sebe“, rekao je Efendić. „Prihvatamo da dijelimo vlast.“

Bosni i Hercegovini, zaključuje on, nije potreban beskrajni ustavni rat između maksimalističkih vizija, nego funkcionalno uređenje.