Evropski eksperti: Postajemo ovisni o američkom gasu, to nije diverzifikacija

Evropa ubrzano zamjenjuje svoju ovisnost o ruskom plinovodnom plinu ovisnošću o američkom ukapljenom prirodnom plinu (LNG), navodi se u zajedničkom izvještaju stručnjaka za energetsku politiku iz Instituta Clingendael (Hag), Ecologic instituta (Berlin) i Norveškog instituta za međunarodne poslove - NUPI.

U 2025. godini uvoz američkog ukapljenog prirodnog plina (LNG) u Evropski ekonomski prostor povećan je za 61%, te gotovo šest puta u odnosu na 2019. godinu, pri čemu američki LNG sada čini više od 59% uvoza LNG-a u EU i oko 38% ukupnog uvoza plina iz zemalja izvan EEP-a. Ovaj trend izlaže Evropu geopolitičkom pritisku, volatilnosti cijena i rizicima od neiskorištene imovine, tvrde autori dokumenta.

Dokument pod nazivom „Selektivno sljepilo Evrope prema plinu: američki LNG i granice diverzifikacije snabdijevanja“ objavljen je kao rezultat zajedničkog rada stručnjaka za energetsku politiku iz Instituta Clingendael (Hag), Ecologic instituta (Berlin) i NUPI-ja.

Na osnovu najnovijih podataka o tokovima plina (do 31. decembra 2025.), dokument analizira pristup EU diverzifikaciji izvora snabdijevanja plinom.

U decembru je Evropski parlament usvojio novi zakon o postepenom ukidanju uvoza plina i nafte iz Rusije. Autori pozdravljaju njegove ciljeve, ali upozoravaju da taj akt, koji sada treba formalno potvrditi Vijeće, redefinira „diverzifikaciju“ tako da ona znači isključivo eliminaciju ruskog uvoza.

„Diverzifikacija ne može značiti zamjenu jednog dominantnog dobavljača drugim. Evropi je potrebna jasna definicija diverzifikacije i strategija koja odražava današnje geopolitičke realnosti“, ističe Raffaele Piria, viši saradnik Ecologic instituta i inicijator istraživanja.

Ovaj dokument dolazi u trenutku bez presedana kontroverzi među zemljama NATO-a, neposredno nakon američke intervencije u Venecueli i uz rastuće tenzije oko Grenlanda.

„Historijski gledano, miješanje američke vlade u tržišta plina radi vršenja pritiska na Evropu smatralo se nezamislivim. U trenutnom geopolitičkom kontekstu, to više nije tako“, dodaje Piria.

Iako su ranije analize već ukazivale na rastući uvoz američkog plina, ovaj dokument pruža jasniju i realističniju sliku tako što Norvešku – trenutno glavni izvor plina u Evropi – tretira kao domaći izvor.

„Norveška je faktički sastavni dio zajedničkog energetskog tržišta, u velikoj mjeri obuhvaćena istim regulativama i svoj plin gotovo isključivo može prodavati EU ili Ujedinjenom Kraljevstvu“, objašnjava Kacper Szulecki, istraživački profesor na NUPI-ju.

On dodaje:

„Zato ima smisla govoriti o rastućoj zavisnosti Evropskog ekonomskog prostora od američkog plina – evropske ranjivosti su kolektivne i kreatori politika i javnost ih moraju bolje razumjeti.“

„LNG nudi veći potencijal za diverzifikaciju od plina koji dolazi gasovodima“, kaže Hannah Lentschig, istraživačica Instituta Clingendael, „ali evropska zavisnost od LNG-a povećava našu izloženost globalnim cjenovnim šokovima putem spot tržišta, što snažno utiče na veleprodajne cijene plina i električne energije u Evropi“, dodajući da je „LNG također emisijski intenzivniji od plina iz gasovoda. To nije održiv put energetske sigurnosti.“

Uz poziv na pravilnu definiciju diverzifikacije, autori također pozivaju donosioce odluka u EU da je uključe kao dio šire strategije energetske sigurnosti.

„Stvarna energetska sigurnost zahtijeva ubrzanje razvoja domaćih obnovljivih izvora energije i elektrifikacije kako bi se postepeno ukinuo uvoz plina i nafte, a ne samo promijenili dobavljači fosilnih goriva“, smatra Louise van Schaik, voditeljica jedinice za EU i globalne poslove pri Institutu Clingendael.

„U kratkom i srednjem roku i dalje će nam trebati plin“, dodaje ona, „i stoga zakonodavci EU moraju tražiti istinsku diverzifikaciju među dobavljačima i rutama, a nacionalni planovi diverzifikacije trebaju to jasno odražavati.“