Nikšić traži američko svjetlo na kraju tunela: Ide li Prenj pod koncesiju

Najava premijera Federacije Bosne i Hercegovine Nermina Nikšića da su američke kompanije zainteresovane da preuzmu finansiranje i izgradnju dijela Koridora Vc od Ivana do Mostara, uključujući i tunel Prenj, otvorila je pitanje budućnosti jednog od najvažnijih infrastrukturnih projekata u zemlji.

Tunel Prenj, čija se vrijednost procjenjuje na više od milijardu konvertibilnih maraka, godinama je tek u u planovima izgradnje, ali ni tenderska procedura nikad nije okončana. Finansiranje projekta predviđeno je kroz saradnju sa Evropskom investicionom bankom (EIB) i Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD).

EIB je već nekoliko mjeseci obustavio finansiranje izgradnje drugih dionica Koridora Vc zbog čega su radovi u zastoju. Traže smjenu rukovodstva Autocesta Federacije zbog istrage koju vodi Ured evropskog javnog tužioca (EPPO), što Vlada FBiH odbija uraditi. Od stranaka u vlasti na nivou FBiH jedino Naša stranka podržava smjenu, a SDP, HDZ i NIP su protiv, sve dok se ne utvrdi odgovornost rukovodstva sudskim procesom. Zbog ovih zastoja država plaća penale od 90 hiljada eura dnevno.

Zbog spora između EIB-a i vlasti FBiH oko upravljanja Autocestama FBiH i zahtjeva banke vezanih za istragu EPPO-a, trenutno nema uslova za nastavak finansiranja novih dionica kroz postojeći aranžman. Vlada FBiH ne prihvata zahtjeve za smjenu rukovodstva, a premijer Nikšić ne najavljuje takav potez u skorije vrijeme.

On je nedavno govorio da bi američki investitori mogli dobiti i izgradnju dionice Koridora Vc koja uključuje i tunel Prenj, po uzoru na projekat Južne interkonekcije. Nije precizirao ko su ti investitori, ali portal !Odgovor saznaje da firma koja će graditi Južnu interkonekciju, AAFS Infrastructure and Energy, nije zainteresovana za ovaj projekat.

Predstavnici jedne od najvećih inženjerskih i građevinskih kompanija na svijetu, Bechtel, boravili su u Sarajevu početkom januara. U delegaciji su tada bili i članovi USTDA (Američke agencije za trgovinu i razvoj), koja ima važnu ulogu u podršci projektima koje američki privatni sektor realizira u inostranstvu.

Kako nezvanično saznaje !Odgovor, upravo ova kompanija želi finansirati i graditi spomenutu dionicu autoputa i tunel Prenj po koncesionom modelu, kao što je to i u slučaju Južne plinske interkonekcije.
Za razliku od AAFS-a, čija vlasnička struktura nije poznata niti imaju iskustvo u izgradnji plinovoda, Bechtel je gradio slične projekte širom svijeta i u zemljama regije. U Srbiji, u konzorciju s turskom kompanijom ENKA, gradi Moravski koridor, prvi digitalni autoput u toj zemlji. U prošlosti, Bechtel je bio i jedan od ključnih izvođača radova na autoputevima u Hrvatskoj, na Kosovu i u Albaniji.

Nikšić je rekao da investitor ne bi tražio osiguravanje 500 miliona eura iz budžeta, kao što je slučaj s evropskim bankama. Evropske razvojne banke uglavnom nude dugoročne kredite s povoljnijim kamatnim stopama i dužim rokovima otplate. Osim toga, dio sredstava često dolazi kroz grantove koji se ne vraćaju.
Privatni investitori ulažu kapital s ciljem ostvarivanja profita. Nikšić nije govorio o tome koliko će trajati koncesija, da li će investitor imati pravo na dio prihoda od putarina i kakve će garancije dati država, ali je rekao da je EBRD obavijestio o tome.

Ovaj konzorcij je imao pregovore s Vladom FBiH i 2012. godine, kada je SDP, u Vladi Nermina Nikšića, imao ministra saobraćaja Envera Bijedića i direktora Autocesta FBiH Ensada Karića. Nikšić se s predstavnicima kompanije susreo krajem aprila prošle godine u Washingtonu.

Bez odgovora na ta pitanja nemoguće je procijeniti da li bi američko finansiranje bilo povoljnije ili skuplje od evropskog.

Koridor Vc jedan je od najznačajnijih infrastrukturnih projekata koje Evropska unija podržava u Bosni i Hercegovini. Tokom proteklih godina evropske institucije odobrile su milijarde eura kredita i stotine miliona eura grantova za različite dionice autoceste.

Iako sama izgradnja tunela Prenj još nije počela, Evropska investiciona banka već godinama vodi ovaj projekat u svojim razvojnim planovima, a evropske institucije učestvovale su u finansiranju pripremnih aktivnosti, studija i projektne dokumentacije.

Mogući ulazak američkih kompanija u ovaj projekat imao bi i političku dimenziju. Pristup nove američke administracije zasnovan je, uglavnom, na investicijskim projektima. Na većini sastanaka koje je organizovao otpravnik poslova John Ginkel, razgovarano je upravo o tome.

Amerika, bez sumnje, u BiH vidi prostor za investicijska ulaganja u BiH čime Evropska unija i njene institucije više ne bi bile jedini partner BiH za realizaciju velikih infrastrukturnih projekata.

Evropski put BiH je mjesecima u zastoju, a finansiranje velikih projekata je u krizi (zbog nedostatka želje Vlade FBiH da riješi problem s EIB-om). Ovaj vakuum koriste američki investitori, a njihov ulazak na bh. tržište moglo bi predstavljati novu fazu ekonomskog nadmetanja za utjecaj u BiH.

Lider NIP-a i ministar vanjskih poslova BiH Elmedin Konaković podržava razmatranje drugih investitora, zbog zahtjeva koje EIB ima.

"Vrlo je važno rasvijetliti ove probleme koji su se pojavili zbog pisma EIB-a i neko ukazivanje na potencijalne probleme. To je broj jedan prioritet, utvrditi da li ima bilo kakvih malverzacija i poduzeti naravno odmah hitne mjere kako bi se odgovorne osobe sankcionisale, ako toga ima. Ako nema, onda zaista ne razumijemo ni ponašanje EIB-a koji traži stvari koje ranije nije tražio i Vlada Federacije mora se prilagođavati uslovima terena”, kaže Konaković.

Kazao je kako Nikšić ima njegovu podršku da pronađe najbolje rješenje.

"Ne bih bježao od drugih investitora. Američki investitori su uvijek poželjni i dobrodošli. Ljudi ne treba da brinu. To nije proces da vi nekom nešto date onako. Kada se ti poslovi dodjeljuju, ispunjavaju se propisani zakonom uslovi i kriteriji, dokazuje se solventnost kompanija koje treba da grade. Imaju alati za obeštećenja i ne bih bježao od američkog ni nekog drugog investitora ako zapnemo s evropskim kreditorima. Ne mislim da to može utjecati nešto na naše odnose jer mi s EU imamo mnogo drugih važnih projekata", rekao je Konaković za !Odgovor.